Odlomci iz knjiga...

[City boy]

Stojim na Trgu Republike, kad iznenada ispred mene prodje GALA. GALA je moja najstarija ljubav. Rastali smo se prije sedam godina, uctivo i prijateljski .....
O ljubavi bi se moglo i ovako govoriti : u krugu stoji dvadesetak devojaka. Sve su jednako pozeljne. Vi slucajno prilazite petoj devojci i pocinjete razgovor. I sta se dogadja ? Ona se istog trenutka odvaja od svih devojaka. Njeno lice postaje drugcije, njeno je telo lepse, njene su reci preciznije. Senka se navlaci na ostale devojke, one vise nemaju nista zajednicko s vasom izabranicom. Ljubav ima vrednost samo za onoga koje oseca, nema nikakve vrednosti za onoga kome se iskazuje. Covek koji voli je lep. Samo je on zasluzan za svoju lepotu, a ne onaj koga on voli. Zato se ljubavlju niko ne moze okoristiti, ljubavi se jedino moze sluziti.

Danas sam prekopavao po svojim starim rukopisima. Pronasao sam zapis
slican dnevniku, rukopis o ljubavi. Zeni koju sam voleo, a razisli smo se, nikad necu prici. Ona je za mene samo ljubomora, ocajanje, neodlucnost, strah, nemogucnost da je shvatim. Od svega se iskupljujem pisanjem

3. 9. 1970. Danas smo oboje pijani, prvi put smo se sreli. Nasli smo se u mojoj sobi. Razmisljao sam o ljubavi i cudio se. Skinula se gola, imale je lepo telo. Spavao sam sa zenama, ali ova je zaista lepa. Pitao sam se, cime sam to zasluzio, zar niko nije zasluzni. Tog trenutka u mojim mislima se probudila pesma o ljubavi. Uzivali smo u telima i prodiranjma. Ponavljali smo se mnogo puta, rekla je da je to jako zgodno. Ja sam se cudio zasto se zene od toga onda toliko brane. Jebi se, to je zdravo za zivce, tu recenicu stalno sam ponavljo i stao se uozbiljivati.

4. 9. 1970. Ona je lezala, i ja sam lezao, bili smo umorni, bilo nam je lepo, nista nismo mislili. Sest sati popodne, kazala je, predhodno je trepnula ocima : "Mili, moram kuci, tata i mama dobi ce zivcani slom." Otisla je, nisam razumeo ono o zivcanom slomu, jer je noj bilo lepo.

7. 9. 1970. Nazvala me i rekla da ce doci, ali da ima problema sa tatom i mamom. Razmisljao sam zasto, ako je jebanje zdravo za zivce, a ona mi je tumacila da je roditelji beskrajno vole, onda je ona zaista zivcana.

8. 9. 1970. Osam sati ujutro. Dosla je, skinula se gola, uzivali smo. Digla se i rekla, veceras cu doci u "Kavkaz". Dosla je doterana i lepa i odmah sa vrata progovorila : "Skoro nisam dosla, moramo se rastati, imam decka. U (p.m.) to mi se stalno dogadja." Odgovorio sam : "Sta cu, tako je to cesto sa mnom." Rastali smo se, ona je krenula prema tramvaju. Naglo se okrenula i posla prema meni i izgovorila : "Volim te, vodi me kud god zelis, za citav zivot." Za citav zivot ?, mislio sam, i bio sretan, jer ipak je ljubav mocna stvar.

3. 9. 1971. Zadnje gledanje njenog tela, isto je kao na pocetku.

4. 9. 1971. - znas, volim ga vec mesec dana, prevarila sam te s njim.

Sada je 14. 6. 1972. Razmisljam, i osecam da je jos volim. Cuo sam da je nesrecna. Ja nisam vise isti.

Sada je 4. 3. 1978. stojim na Trgu Republike, a ona kraj mene prolazi. Gala.


" Ljubav za Isidoru Duncan" ............... ALBIN ALBIN

[Sybilla]

Ovo je predobro!!

[dorina]

"Danas mi je mama umrla. Ili možda jučer, ne znam"


“Ali svi ljudi znaju da ne vrijedi živjeti. Uglavnom sam znao da je gotovo svejedno hoću li umrijeti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini života, jer će, naravno, u oba slučaja drugi ljudi i druge žene i dalje živjeti i to na tisuće godina. Zaista, ništa nije jasnije od toga ...”



Albert Camus, Stranac

[City boy]

Hvala Sybilla drago mi je sto ti se svidja taj odlomak iz knjige.Postavi i ti nesto

Srecan je ko ume da voli

" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..."

Herman Hese

[Sybilla]

Gdje ih samo nalaziš?! Svaka čast!!!

[City boy]

"... Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)

[čokoladna_ki$$]

prekrasno
rep+

[City boy]

- Najveci trgovac na svetu -

- Nisam na ovaj svet stigao da bih bio porazen,
niti neuspeh struji mojim venama.
Ja nisam ovca sto ceka da je njen pastir podstakne.
Ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava sa ovcama.
Kasapnica neuspeha nije moja sudbina.
Istrajacu sve dok ne uspem...

- Og Mandino -

[TigarZG1]

Hvala Sybilla drago mi je sto ti se svidja taj odlomak iz knjige.Postavi i ti nesto

Srecan je ko ume da voli

" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..."

Herman Hese

City....ovaj odlomak je jako lijepo napisan, uostalom kao i druge koje si stavio.....svaka čast za odabir.......i rep+

[Sybilla]

"Prvi poljubac"


To je prvi gutljaj iz pehara koji bogovi napuniše iz svetog vrela ljubavi. To je granica između sumjne što srce obrvava i rastužuje i pouzdanja koje ga ispunjava i usrećuje. To je početak poeme duhovnog života i prvo poglavlje romana o pravome čovjeku. To je čvrsta spona koja veže neobičnost prošlosti s bljeskom budućnosti. On dovodi pritajenja osjećanja do pjevanja. To je riječ koju usne izgovaraju objavljujući da srce dospijeva na prijestolje, da je ljubav kraljica i da je odanost kruna. To je nježan dodir, kao kada lahor vrhovima prstiju prelazi preko usana ruže odnoseći sobom dugo slatko uzdisanje i tiho umilno šaputanje. To je početak čudesnog treperenja koje ljubavnike uznosi iz materijalnog svijeta u svijet nadahnuća i snova. To je primicanje cvijeta sase šipkovom cvijetu i miješanje njihovog daha da bi se treća duša rodila.
Ako prvi pogleda liči na sjeme koje boginja ljubavi u polje ljudskog srca baca, onda je prvi poljubac nalik prvome cvijetu na vrhu prve grane na stablu života.

Halil Džubran