Odlomci iz knjiga...

[Savana]

Broj 501 je otvorio oči.Nije znao da li je spavao ili se onesvestio.

Prva rečenice knjige koju sam davno čitao.Mislim da je Remark u pitanju ali se ne sećam naslova.

[City boy]

Svaka cast.Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse.Uvek je neuporedivo lakse verovati u sopstvenu dobrotu,nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava.Sigurno je lakse otrpeti uvredu ne uzvrativsi je,nego smognuti hrabrost i upustit se u borbu sa jacim od sebe,uvek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio,a onda tek nocu,u samoci,dok nas sustanar ili supruznik spava,oplakivati,u potaji ,svoj kukavicluk...

Paolo Coelho - Djavo i gospodjica Prim

[mrkyblu]

.....Tesko je dok se ne odlucis , tada sve prepreke izgledaju neprelazne ,sve teskoce nesavladive, ali kad otkines od sebe neodlucnog , kada pobjedis svoju malodusnost otvore se predtobom nesluceni putevi i svijet vise nije skucen niti pun prijetnji.....

....Mozda bi trebalo da mrzim al nemogu.ja nemam dva srca ,jedno za mrznju , drugo za ljubav.Ovo sto imam sad' zna samo za tugu .Moja molitva i moja pokora , moj zivot i moja smrt sve pripada Bogu stvoritelju svijeta.Ali moja zalost pripada meni.......

Dervis i smrt .....Mesa Selimovic....

[gandalf643]

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog plahih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja

Pablo Neruda

[City boy]

mrkyblu,gandalf643 odlicno

"Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile prave, a ne plasticne.
Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da je ona mozda procita i javi mi se telefonom?

Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala one noci."

Momo Kapor – Snezana

[Scorpy]

Broj 501 je otvorio oči.Nije znao da li je spavao ili se onesvestio.

Prva rečenice knjige koju sam davno čitao.Mislim da je Remark u pitanju ali se ne sećam naslova.

Aha, Iskra života. Samo što nije 501 nego 509.

[A.Ramona]

Pokusavati se mora uvijek i uvijek iznova. Nikakvi porazi ne mogu posluziti kao isprika da se prekine vjerovati u ljude... (22. rujna -Predrag Raos)

Drag mi je i onaj iz alkemicara ne znam tocno kako ide,ali u sustini je da ako nesto zarko zelis cijeli svijet se uroti da to i dobijes.....

[Scorpy]

Nije iz Alkemičara. Ali to je već druga - i duga - priča.

[City boy]

Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudniji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi, koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takođe, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrđuje činjenica da ako neko s vama živi, s vam spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne.

Francoise Sagan - Odgovori

[City boy]

Sve moje ljubavi trajale su najviše sedam godina: kažu, telo se obnavlja svakih sedam godina. Uvek je predivno u početku. U sredini je još lepše. A na kraju ... zavisi od toga ko se prvi zasiti. Uvek je teško na kraju. Nikad nisam nekog volela, a da ga nisam još i "posle" volela. "Posle" ne postoji više ona povezanost glave s telom. Tad funkcioniše samo glava... Ali ipak nešto ostaje... nešto nalik na ožiljak. Ne u tužnom smislu te reči. Ostaje ožiljak koji nam služi na čast. Najlepše odlikovanje...

Francoise Sagan - Odgovori