Proza i poezija

[latoa]

Ležali smo u tvom krevetu. Možda je već svitalo jutro. Lica su nam bila spojena. Disali smo isti zrak. Dah ti je bio pretopal, nekako istrošen. Disala sam ubrzano. Morala sam. Polaganim disanjem nisam mogla hraniti pluća. Smetao mi je tvoj dah. Znala sam da ovako ne mogu zaspati, ali nisam se micala. I dalje sam pokušavala puniti pluća tvojim dahom. Ni sama ne znam kad, odustala sam. Zaspala sam na drugoj strani. U jutro, probudile su me tvoje usne, šetale su se po mojoj koži. Mirovala sam, uživala u osjećanju tvog daha na svom vratu. Nasmijala sam se, i pluća su ga bila prepuna.

[latoa]

Postoje trenutci kad mogu gledati samo u pod. Ovo je jedan od takvih. Pogled se umirio, teže gutam, i lice je izgubilo boju. Tužna sam. Mazi mi se. U tišini legni kraj mene. Zaključaj riječi u grlu, znaš da bi nas razgovor ionako samo posvađao. Večeras to nebi podnijela. Zagrli me. Dodiruj me nježno, ne želim strast. Razmazi me dodirom. Želim da se jagodice tvojih prstiju igraju po mojim leđima. Želim da jedini zvuk koji čujem bude pjesma tvoga uzdaha. Budi mi blizu, trebam te osjetiti cijelim tijelom. Dopusti mi da mirujem pored tebe. Treba mi vremena, smirit ću se. Ako me u jednom trenutku poljubiš u čelo vjerovatno češ čuti jecaj, otvorit ćeš oći i vidjeti suze. Nemoj se prepasti, tada ću se osjećati već puno bolje.

[Bety Blue]

sklonjena izvan sebe gledam

kako istječem iz tvojih ruku

neumoljivim ritmom.



nisam te naučila

zagrliti vodu.

[latoa]

Znaš li da svaki put kad stavljem jezik između zubi i usana, spriječavam suze.
Nisi znao, zar ne? A koliko puta si samo to vidio. Vidio si to i večeras. Nisam te mogla ni pogledati.
Fiksirala sam pogled i stisla zube. Uspjela sam.

[Savana]

Pričica koja sledi nije uperena ni na koji način protiv religije, naprotiv na jedan neobičan način su predstavljene ličnosti koje su sinonimi različitih vjerskih skupina.Ako nekom zasmeta takav pristup, zamolićemo moda da priču skine sa foruma.Hvala na razumevanju.


Zasto su nestala tri djaka prvaka!!!!

Mali Buda se probudio ranije nego obicno.U snu se setio da mora da uradi domaci zadatak.Mada je razmisljao da odspava jos jednu turu i prepise domaci od Muhameda,ali se bojao da mu Muhamed nece dati jer su ga on i Isus zezali na velikom odmoru.Tema je bila kako sam preoteo tatinu svalerku iz maminih kandzi,dugo je razmisljao ali mu nista ne pade na pamet,oduvek je mrzeo predmet erotsku fantastiku zasto se to uopste i uci kao i geometrija ko ce te pitati da mu nacrtas piramidu dok trcis za ovcama ili da mu izrecitujes Njegosa napamet i kad ce ti to trebati.Stvarno gluposti sta sve teraju decu da uce pomisli mali Buda.Vreme je polako prolazilo a njegov list je bio prazan osim naslova,nista morace da moli Muhameda da mu da da prepise nesto od njega i da moli boga da ga nastavnik Sv.Djordje ne provali.Spakovao je stvari i posao na skolski bus,cim je usao portrazio je drugare svoim malim zutim okicama Muhameda i Isusa koi su po obicaju sedeli u saragama i tentali devojcice.Kad im se pridruzio upita ih jeste uradili domaci iz fantastike? Ja nisam odgovori Isus,nisam ni ja rece Muhamed.Pa sta cemo sad?upita Buda znate da je tromesecje i da cemo dobiti bugere,bolje da pobegnemo,mislis da je to dobro resenje upita Muhamed?Da odgovori Buda. Ali ja nesmem da bezim vec imam dva ukora razrednog staresine rece Isus moi ce me razapeti ako me izbace iz skole. Imam ideju rece Muhamed pobeci cemo u planine i tamo cemo ziveti.Ali kako cemo da se prehranimo upita Buda? Lepo odgovori mu Muhamed,bavicemo se prorocanstvima,gatanjem i gledanjem u solju.Otvoricemo lokal daleko u sumi i dacemo oglas u novinama.Znam da gledam u solju naucio sam od babe a ostalo cemo da izmisljamo,sta kazete? Ja sam za odgovori Buda bolje da begam nego da dobijem keca pa da moram da meditiram 20 dana na lebu i vodi a plus klecanje na kukuruzu. Isusu se nije svidela ta ideja ali posto su dvoica bili odlucni nije imao izbora i on je potvrdno odgovorio. Ubrzo nakon toga autobus je stigao ispred skole i sva su deca izasla osim tri malisana koi su se krisom izvukli kroz prozor i pobegli daleko u planinsku sumu.Od tada niko nije cuo za njih.Neki kazu da su postali proroci ,iako su redovno davali oglas u novine do njih je tesko bilo doci ,jer je put kroz planinu bio opasan i strm.Jedini covek koi ih je vidjao je bio postari Mojsije,koji kako on kaze je predavao oglas u novine umesto njih.Mada s obzirom da je Mojsije bio leceni alkoholicar i da je krisom pio niko mu nije verovao.Roditelji nikada nisu nasli svoju decu.A mit o njihovom nestanku i njihovim prrorocanstvima je i danas popularan.Jednog dana poznati lokalni novinar Nostradamus se uputio u planine.Po povratku nije nista rekao sta mu se desilo ni dali je sreo nestalu decu,samo se zatvorio u sobu i poceo da pise,da bi posle nekog vremena izdao betseler Nostradamusova Prorocanstva za koi neki veruju da je plagijat i da je to kupio od nestale dece za male pare za koju se pricalo da su postali veliki proroci.

[Bety Blue]

šuti...

i pogledaj me
onako
da te Čujem...

dotakni mi kažiprstom jagodicu
onako
da te Vidim...

dahni mi u dlan
onako
da te Osjetim...

onda izbriši tragove

da ne zaboravim.

[fantastichna]

"Međutim, sve će to s vremenom proći. Na žalost, uvijek prolazi. Modrica na srcu koja nam se isprva čini nevjerojatno osjetljivom čak i na najblaži dodir, polako promijeni sve dugine boje i prestane boljeti. Zaboravimo na nju. Zaboravimo i na to da uopće imamo srce, sve do sljedeće prilike. I kad sve to doživimo, čudimo se kako smo, zaboga, mogli zaboraviti. Mislimo: 'Ova je ljubav jača, ova je ljubav bolja...' zato što se, zapravo, nikada ne možemo potpuno prisjetiti kako je to prošli put izgledalo."

[Bety Blue]

pod stopalima škripa oblutaka.

zvuci me tebi vraćaju.

smijeh

dok se na nas

cvijet tamarisa truni.

miris smole i iglice bora na goloj koži.

a sada...

spremi me u džep.

onaj u kojem si

žute kamenčiće

za mene čuvao.

[Savana]

Prica bez naslova

Sedela je pored ogledala i posmatrala svoje tuzno lice… Davila se u dubini svojih plavih ociju, i samoci koju je osecala. Rukom je pokusala da obrise suzu u ogledalu, ali uzalud… Na staklu je ostao samo bledi trag prsta koji je skliznuo u zaborav... Jos jedna uspomena koju ce zivot obrisati…
Falio joj je jos jedan par ociju da je pogleda, kada je usamljena, par ruku da je zagrli, da oseti toplinu, dodir. Da sa nekim podeli tugu, srecu, minute, sate, dane, sve lepe i ruzne dogadjaje. Znala je da je malo potrebno za opstanak, ali sve bi bilo lakse kada bi joj tu suzicu neko obrisao sa obraza…
Cula je deciji smeh i otrcala do prozora… Ispred stare zgrade preko puta videla je decu kako se zajedno igraju i raduju. Detinjstvo… Neiskvarenost, i potpuna sloboda bez ikakvih obaveza… Videla je svoju proslost, njihovu buducnost, staklena kugla zivota nalazila se u njenim rukama, zivot je bio na njenim dlanovima, videla je njegovu sustinu… I ostala nema pred savrsenstvom za kojim smo sve ove godine tragali, a ono nam je sve vreme bilo pred ocima… Iskrenim ocima koje su naucile da prastaju, vole…
(autor ?)

[Bety Blue]

ulovim te ponekad,

gledaš mi ruke.

što tražiš?

kažiprst na usnama?

moje jagodice na svom dlanu?

blagi stisak u nevrijeme?

sve sam ti to jednom dala.

a gdje si ti bio?