Proza i poezija

[Bety Blue]

ponekad mi dan prođe
da ga ni ne primjetim.

u lokvu ustajale vode
potone jutro.
podne se odvuče
odrađeno po zadatku.

tek predvečer
otvorim oči
i tražim.

tvoj odraz
u zamagljenim
izlozima.

[fantastichna]

" U dubini duše uvijek kuca pitanje moci. Tko ima moc - govori, onoga koji ima moc svi vide, a tko je nema postaje nevidljiv. To sociolosko-politicko pitanje postaje knjizevno, pitanje knjizevne pocjene."

[Bety Blue]

pišem ti...
dahom po leđima
slova nejednake veličine.
promatram
kako koža upija
svaku misao.

i šutnje
i zvuci
dobivaju značenje
i sve se to skupi u jednom
jedinom dodiru...

kada ti usnama
taknem
bilo.

[Galadriel]

Zasto ste mi zadavili
rijec u grlu,
i zasto ste mi ukrali boje

Ja nisam pas,
i ne zelim
crno-bijeli film

Ja zelim vidjeti
Vase oci
zelim ih naslikati,
zelim reci da
Vas volim

Autor nepoznat

[Savana]

BOL

Zasto reci izazivaju takav bol, bilo da je bol moj ili bol osobe koju volim , osobe koju i nepoznajem.
Ne krivim nikog, ja sam kriv za sve,
Ne zelim da osecam bol i patnju, ali izgleda da postoji neka visa sila, ili sam mozda to samo ja, zavoleo sam bol, Ne postoje reci koje me mogu osloboditi, uzalud lutam ovim lavirintom, izlaza nema. Zbog toga i pisem, ne zelim da stojim u mestu. Zelim da pricam sa nekim… da osetim nesto… Ali oko mene je samo praznina… Vojnik sudbine, odgajen u tami, hranjen bolom, odrastao u zemlji straha, mrznje i patnje… beep nisam ja kriv… Takav sam postao.

[sanelXXL]

Mogao bih pisati o ljubavi
O tebi, o nama…
O nekoj mutnoj fotografiji u albumu sjećanja
U kutiji donje ladice mojih uspomena
Mogao bih pisati o besmislu
O životu, o smrti…
O sutra, o jučer…
Posebno o jučer
Nikada o jučer
Mogao bih pisati o trenutku
O beznačajnom trenutku u moru zaboravljenih trenutaka
Ni po čemu posebnom i pomalo dosadnom
Ali dragocjenom i neponovljivom
O trenutku koji je, sada već daleko iza mene
O trenutku kojega se sutra neću sjećati
O trenutku u kojem se ništa važno nije dogodilo
O trenutku koji mi baš ništa ne znači
O jednom savršenom trenutku…

autor-nepoznat

[Savana]

Modro plavo

Ovo je prica iz ‘ 60-tih.Moj drugar i ja vecito spremni na avanture odlucismo da napravimo padobran i napravimo probne skokove sa najviseg plasta sena u dvoristu.U to vreme muka je bilo nabaviti plasticnu foliju ali na neki folseban nacin uspesmo u tome.Sklopismo padobran i skakali smo do iznemoglosti ali se nikad nije otvorio.Srecom nismo shvatili da je visina suvisa mala inace ne garantujem da ne bi to ucinili sa crkvenog tornja i onda beep prica bi bila zavrsena pre nego sto je i pocela. Drugom prilikom pravili smo neki zamak od pruca, blata i malih ciglica koje smo pravili od gline i susili na suncu.Ispade lep objekat te smo se istom danima divili.Kad nam je zamak dosadio pade odluka da ga rusimo.Moj drug nabavio malo baruta zavismo to u malo plastike i ne secam se odakle nam fitilj strucno miniramo nas zamak.Fitilj kratak mi brzi , upalismo i bezi.Sledio je mali bum i nista, osta zamak neostecen. Posle dugih konsultacija dodjosmo do zakljucka da je bilo malo baruta i odlucismo da to moramo ozbiljnije obaviti.Ostalo jos malo fitilja, ovog puta je stradao barut i od mog dede te napunismo neku konzervu barutom, postavismo fitilj sve to lepo uvezali zicom i strucno postavismo minu.Sledila je vec razradjena procedura paljenja i bezanija.Onada puce i jedno veliko BUMMMMMMMMMMMMM . Od zamka nije ostalo nista a nas dvojica zavrsismo minersku karijeru oplavljeni od batina. Vec kao prekaljeni padobranci i mineri sledece leto stvari postadose ozbiljnije. Zaostala iz drugog rata i dugo sakrivena na videlo se pojavila puska ogoljema od drveta ali u funkciji.Kvaka je bila u tome sto je u cev bio uguran kamencic ali to nam nije smetalo da repetiramo .Malo teze je to islo ali je uspevalo.I sve bi se na tome zavrsilo da nisam tumarajuci po tavanu u jednoj konzervi pronasao dvadsetak metaka.Ali dzaba meci kad onaj kamencic u cevi onemogucava paljbu.Posle dugih muka nekako se oslobodismo te smetnje I kao unuci i sinovi lovaca strucno sve to ocistimo i podmazemo spremajuci se za paljbu.I da ne bi trosili municiju uzalud uhvatismo najveceg petla u dvoristu vezemo mu noge i na jedno 2m od njega puska
.Stavili neke cigle da bude cvrsta i da ne mrda a sve ciljajuci u onog petla.Ubacili metak vezali konopac za okidac i sa bezbedne daljine u lezecem stavu moj drug povuce onaj kanap.
I nista .Sledio je drugi, treci i negde deseti metak opali i nas petao ispusti dusu. Petao je zavrsio u supi a nas dvojica ponovo oplavljeni boracku karijeru. Posle smo se drzali carnoka i pecanja . Imali smo kasnije neke planove da preplivamo Dunav ali srecom odoh ja za BG, polako postadosmo becari i zavrsi se nase detinjstvo , doduse obelezeno plavim ali sacuvasmo zive glave.
(autor Savana)

[Bety Blue]

potrgala sam te u komadiće
i otpuhnula s dlana.

vjetar nije bio zaigran te večeri
pa si mi se zalijepio za suknju kao čičak

drsko i bez valjanog razloga

željan uznemiriti me makar tim preostalim dijelom.

skinula sam suknju i ostavila je.

na cesti koja mi tako malo znači.

daleko iza sebe.

[Savana]

Graditelji

Kad covek pogleda neumoljive cinjenice ne moze a da ne prizna da su robovi, robijasi i akcijasi ulepsali ovaj svet.Naj hladniji Sibir i naj topliju Australiju gradili su robijasi, autoputeve, sume,kanale i brane akcijasi.Robovi uporni kao gnjide izgradise piramide.Strah natera Kineze, nije stid da naprave zid.Kad gledam sve te gradjevine kao da nebo u srce moje neku bezgranicnu srecu sipe ja se radujem kao dete sto sam bio clan te gradjevinske ekipe. I sta je u tome lose? Ja uzivam da gledam autoputeve plave i mostove preko Save i dimnjake fabricke sto se puse.Znam da ce na ovom svetu uvek na srecu biti onih sto grade i nazalost onih sto ruse.
(autor nepoznat)

[fantastichna]

"ono sto cemo uciniti za sebe,
umrijet ce s nama.
ono sto cemo uciniti za druge,
besmrtno je..."