kad muškarac odbija sex....

[Katjuša]

Pravi autor: saban sajnovic

katu+juša, jesi ti ikada u životu odbila sex

Je li more slano?

Prijatelji mi znaju reći: a blago li se vama ženama, kad god vam se prijebe uvijek nekog možete za to naći.
A ja si mislim: a blago li se muškima, s koliko god se žena pojebali, nikada ne trebaju opravdanje...

[carica]

Katjuša, ja sam žensko i ne trebam opravdanje, osim da mi se hoće

[Katjuša]

Pa jesi li carica ili nisi?

[Locrian85]

Ne, ona to misli da je.....

Sorry, mala....

[saban sajnovic]

Dugo sam se dvoumio dali napisati ovaj nastavak, ali kud puklo da puklo. Ovo je nastavak onoga kad muskarac odbije seks. Nasao sam se sa Elvirom, drugaricom iz dečjih dana. Imali smo drugačiji odnos. Družili smo se kao dva drugara. Uvek me je u mladosti štitila i bila na mojoj strani. Kada sam bio u društvu dečaka onda sam ju malo zadirkivao i vukao za kosu. Nikad mi to nije zamerila. Znala je da ponese od kuće šnitu leba namazanog sa marmeladom i podelila je to samnom. Tako ako se sećate pozvala me u sobu hotela i tada mi se nije digao i nismo se ljubili. Izgleda da muškarac može da oseti prema ženi neku ljubav onako više da su kao u rodu. Valjda ako se druže od malih nogu itd. No da nedužim ( link) pa koga zanima.
Evo ipak ću da napišem nastavak i nadam se da nisam pogrešio. Ma neka ide kvragu sve ako me bude zato pratio neki loš glas. Nije bitno, olakšaću dušu i neću više da o tome razmišljam.
Nazvala me je na mobitel i srce mi je zaigralo kada sam video da me zove. Moje misli su poletele u sećanje i slike su se ponovo vratile. Kupanje u reci, igranje žmurke, vožnja na biciklu itd. Elvira je danas pevačica narodnih pesama po noćnim klubovima. Zna pevati u "M". Nije se još udala. Kaže da se udala za pesmu. . Ponovo me pozvala da dođem kod nje u hotel na kafu. Otišao sam i proveo ugodne trenutke. Dugo mi nije bilo tako zanimljivo. Prepričavali smo mladenačke dane i ludosti. Smejali smo se i crvenili od srama na neke delove. Ja sam jednom legao na patos i odvalio se prisečajući se priče o jahanju na svinjama. Ahhh, kako sam želeo da ta večer potraje. Ponovo nije ništa bilo, tek zagrljaj i blagi pogled. Na rastanku gurnula mi je 5000 evra da mi se nađe i da kupim nešto što mi je potrebno. Nisam hteo da uzmem ponuđeni novac te me je dobrano morala da nagovori da uzmem. "Ja novca imam, Šabane, a tebi je preko potreban i zato ga uzmi i razveseli me."- nagovorila me Elvira.
Nerado uzimam novac, a pogotovo od ženske. To mi se nikada nije desilo i mislim da kada sam izašao na ulicu hteo sam da u zemlju propadnem što me uspela nagovoriti. Mrak je već pao i ja odlučim da odem još na jedno piće pre spavanja, a onda sutra u šoping....


( izbriso ostatak na predlog. Predugo a nevažno. Evo ...)

[Bety Blue]

a daj ko bi to čiao sve

[saban sajnovic]

ma znam jbg, al to se desilo. mozda da se podeli na odlomke. Mozda se neko prisili. Ma nema veze, ja sam imao potrebu da olakšam dušu, a bio sam i dužan jer sam obečao nekima. Zanimalo ih nakon prvog dela dali ču da se nađem sa Elvirom i to sve.

evo uspio sam smanjiti jer sam delovo u krugu od 10 minuta

[latoa]

sabane pa nije valjda ovo kraj... ako je ovo kraj daj i ostatak...

[saban sajnovic]

ma eto sačuvo sam ostatak kao da sam znao. Nije baš zanimljiv ali ako očeš da pročitaš staviću. Samo sada taj nastavak nema veze sa onime kada muškarac odbije seks, ali jbg. Hteo sam da udovoljim ali na kraju ... ma nema veze staviću ostatak pa ko voli nek izvoli.

evo opet na nagovor, nastavak. Popizdiće moderatori

... Kupiću prvo deci nešto, zatim ženu da obućem po zadnjoj modi, pa i crep na kuću da stavim. Mogao bi i da wc u kuću uvedem i kupatilo pa da se modernizujem. Sve mi je to letilo kroz glavu, a iz toga sna trgne me admiral klub na savskom mostu, kockarnica. Tu rade lepe, mlade devojke. Fina atmosfera, mnogo šarene svetlosti, a loptica ruleta skakuće na točku i preskače prepreke kao trkač sa preponama (nije elektronski je ali kada vidim rulet loptica mi se prikaže, a ne ova današnja sranja od elektronskih sprava i mašina). Kada se uđe sa leve strane su poker aparati, desno ruleti, a u sredini crnke i plavuše sa uskim haljinama blago iznad kolena skrojenih. Prsluk u istoj boji kao i haljina. Ispod košulja druge, ukomponirane boje sa nešto malo otvorenim dekolteom. Ništa se ne nadzire ali sam otvor pljeni pažnju i vuče na sebe pogled. Kose uredne, mirisi veoma izražajni i jaki, miriše cela prostorija i čovek se oseća ko u haremu. Profesionalno , nema šta. Za šankom konobar, muški. E to mrzim. Nevolim muškog konobara koji kurac drži dok piša pa posle meni pere čašu, ali kažu da bolje birtije konobare imaju za šankom. Tako ja uniđoh kroz vrata raja u srce i admiral kluba. Prate me pogledi. Znam, znam, delujem ocufano, ali para je u đepu i zašuškaču sa njom konobaru pred nosom. Nek se zna da je došao đek. Sa desne strane siđe sa barske stolice jedan gost i uputi se u wc uz teturanje. Nakon par posrtaja levo-desno pade on na patos koliko je dug i širok. Iz đepova mu ono siće što je imao poleti po podu, veselo zveckajući te se zaustave na nogama gostiju ili zidu. Uzalud je pokušavao da se osovi na noge. Pratile su ga oči celoga kluba. Bio je atrakcija toga trena i neki su se smijali doživljavajući to kao neki komični skeč, a drugi su mu prišli te pomagali mu da se osovi na noge. Bilo je i onih koji su iskoristili situaciju te gurali svoje ruke u njegove đepove u potrazi za ostatkom njegovog teškog rada. Uglavnom se smijalo dosjetkama pojedinaca. Davali su mu se usporedbe sa ruletom i ostalim stvarima. Na kraju priđe konobar te gosta otprati do izlaznih vrata te ga zamoli da napusti klub. Još je neko vreme pijani gost vodio monolog na vratima kluba, objašnjavao i prstom pretio te opravdavo sebe i tešku situaciju u zemlji. Znate ono, skupoća, gazda je kriv što mu neda povišicu, amerikanci su zbog nafte ratovali itd. Na kraju ukipi se te mu pogled zureći završi na već poodavno zatvorenoj cvećarnici i trgovini mešovite robe. Ramena mu se trgnu, a veliki uzdah napuni grudni koš te sve završi teškim hroptajskim kašljum izbacivajući duhanski dim kluba i svojih vlastitih cigareta. Sve me to bacilo u neku depresiju. Žao mi bilo čoveka te pomislih da mu dam jedno 200 evra, ali se setih da mu je dalek put kod kuće i tu milostinju ili će putem da izgubi ili će da popije tako da sam odustao od toga. Naručih kafu, za početak. Već nakon 5 minuta kao da gost nije tu ni bio. Vratio se žamor, aparati su proizvodili svoje zvukove i život je buknuo kao nakon pomrčine sunca. Devojčice su nezainteresirano prolazile kraj mene. Gledao sam zadnje delove tih mladih devojaka, kako su ritmično i zanosno mešale svojim mladim telom. Neka mi krv grunu u glavu. Iznenada mi je postalo vruče. Suknje verovatno krojene po meri, ocrtavale su svaki deo ženstvenosti, a taj graciozni hod. Ahh, prave umetnice. Ud mi nabreknu. Misli me odvedu u maštanje. Zaljubih se po ko zna koji put u žensko biće. Kako su lepe i kako su divne. Bez njih ova planeta nebi bila lepa i nebi se imalo razloga za život. Nikakva prirodna lepota nacionalnih parkova, endema životinja ni lepota zalazaka sunca nemože da se usporedi za ženom. To su prave vladarice i vid je stvoren zbog njih. Božji dar dan sa samog neba. Žene, žene, žene zašto ste tako lepe i mistične. Iz đepa kaputa izvadih smotuljak novčanica,a krajičkom oka uhvatih situaciju oko mene. Ponovo je oko mene stalo vreme baš kao i kod pijanog gosta, samo sada se čuo muk. Uskoro na licima devojaka zasjaju osmesi kada su prolazili kraj mene, a neki gosti koji su sedeli kraj mene započeše priču uz persiranje i komplimente. Smejali su se i na moje najgluplje viceve. Na one što bi me neki poslali u pm. Niko nije bio nacionalista, šankom je vladalo bratstvo i jedinstvo. Nakon flaše viskija i nebrojeno piva strane marke, uglavnom beks i bavaria, ljudi su me ljubili. Devojke se nisu bunile kada sam im plačao poljubac i trpao evra u đepove. Kasnije sam napojnice povisio pa su mi dozvolile i da malo guram novčanice u njedra. Osećo sam se kao car. Plaćo sam ljude da mi zavrte jednorukog đeka. Nekad dobijem nekad ne. Smotuljak je postajao sve tanji. Nisam se niti jednog trena setio dece i žene, bilo mi je lepo i kolo sreće se okreće. Svemu jednom dođe kraj pa tako i mojem bogatsvu. Rastopilo se. Polako su me i drugari napuštali. Čuo sam komentare tipa :lokalna budaletina. Kako je došao do novaca tako je i ostao bez njih. Sigurno je negde ukrao, ciganjska posla. Ostali su dvojica uvereni da imam još i da im pripremam iznaneđenje no iznenadili su se kada sam rekao da sam suv ko barut i da mi se pije kafa. Posegoh sa cigarama (prestao sam da pušim ali uz mnogo alkohola želja mi se vratila) obližnjeg gosta koji me je često tapšao po leđima govoreći: "to brale, tako valja, ti si junačina". No nakon toga on spremi svoj crveni malboro u đep, a pušio je celo veče moje cigarete. Uvidio sam i sam kad je kraj te uzeh iz one košarice vrečice šečera te natrpah đepove. Nakon toga zaputih se prema vratima. Još jedan pogled no ne videh nikoga ko bi me pogledom ispratio ili mi mahnuo. Ponovo me neka tuga obuze te poželjeh da imam još toliko pa da ih ponovo razveselim i počastim. Da se družimo do zatvaranja i da pesmom zagrljeni dočekamo čas kada zagreb izranja iz sna (probude se koduktera dva...azra). Na prelasku preko starog savskog mosta ufati me neka mučnina te se onako prebacih preko ograde i izbacim poslednji Elvirov evro iz sebe.
"Zbogom Elvira, bilo mi je lepo!" -htedoh samom sebi biti duhovit te mahanjem ispratim ispovračani sadržaj želuca koji je kao da mi maše prepustio se rečnom toku Save. Slušah zvukove koje je reka davala. Do kuće sam se razbistrio , a sunce je već izašlo. 15km hodajući. prava vežba. Pred nego što ću da uđem u avliju vidoh dečurlijo svoju. Igrali su se. Koji su to ranoranioci, nijedan nije na mene. Kada su vrata zaškripala pogledi se uprte u mene.
Tajo, tajo, kaj sana (tata, tata, gde si bio)- svi povikaše u jedan glas.
Hanuma se pojavi na vratima kuće te je sa smeškom gledala kao mi se deca višaju o vrat i pod pritiskom silne dece sruših se na pod. Počeli smo se valjati i kotrljati te me uskoro prikovaše kao onog diva iz guliverovih putovanja.
Predajem se, predajem se, upomoć- zavapih kao da sam stvarno svladan
Tada doleti i žena te me i ona još jače stisnu na travu, osetih i malo istine u tom stisku, ali ga ona ne pokaže do kraja. Primih je te prevrnuh. Sada sam ju nadjačao. Deca zatvoriše krug oko nas kao u nekom improviziranom seoskom ringu.
Uto moj miljenik provali: "Tajo, tajo češ da nam brata napraviš"
Žena i ja se odvalimo od smeha, bila je opet trudna nakon što je u 4 mesecu zadnje rodila, ali nismo im ništa govorili. SEdnemo svi na zemlju i ja izvadih one vrečice šečera iz đepa. Svi se razveseliše i posegoše za šečerom kao da je ograničeno, no imali su svaki i po dve vrečice. Oči mi se zacakle i zarose. Zagrlih ženu i privučeh ju ksebi. Poljubih je u čelo i pogledam direkt u oči uz reči: "Ja sam jako srećan čovek, imam najlepšu ženu na svetu i zdravu decu.". Poljubih je još jednom te povukoh za ruku da se podigne. Odvedoh ju u naše dvore, lupih nogom u vrata kao konji okrenuh ključ u bravi. Vragolasto se nasmijala jer je znala što ju ćeka. Zagrlih je te ju privučeh, a ona se otimala kao da joj je prvi put. Vragolica. Pali me. Ud mi nabreknu , a ja ju okrenuh. Podigoh joj skute, a gača nema te uvalih joj svoju burgiju. Suknuh joj burgiju na cug i na eks. Vrisnu te se primi jače za potporanj. Dok sam ju torbario pogled mi odluta kroz prozor, vidih dečje glavice kako se skrivaju. Na ulici je več počela prometna gužva. Vidio sam i prve kamione dostave. Potržih pogledom obližnju klupu pored dućana, nema još nikoga...

malo ima i van teme ali ima i u temi, nije mi se digao po drugi put na sastanku sa Elvirom, a sve je povezano pa se nadam da neće da mi zamere. Fala

[mišo_legenda]

jebote šabane kako ti se da