Jesen na Cetinju

[RubberDuck]

"Jesen na Cetinju
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.
Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.
Radenčević Slaven VI/3"
Učiteljica je rad ocijenila s "nedovoljan (1)", uz opasku "Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena."

[Kristijan]

daj stari tko će to čitati..he he..budem kasnije pa ću komentirati..pozdrav

[RubberDuck]

Nego kaj da buš pročital ... malo je duže ali je zato čitav text vrlo dubokouman ... hehehe ... :jaooooo

[mjurman]

hehe a moj frend jednom u zadaćnicu iz hrvatskog u šestom razredu, izabrao između par tema temu "Što je hrabrost" (kao vezano uz knjigu junaci pavlove ulice, nikad neću to zaboravit) i napisao naslov, pustio dvije prazne stranice, i na dno napisao: "Ovo je hrabrost" ...
i dobio peticu naravno... ludjak

[Kristijan]

mjurman je napisao:
hehe a moj frend jednom u zadaćnicu iz hrvatskog u šestom razredu, izabrao između par tema temu "Što je hrabrost" (kao vezano uz knjigu junaci pavlove ulice, nikad neću to zaboravit) i napisao naslov, pustio dvije prazne stranice, i na dno napisao: "Ovo je hrabrost" ...
i dobio peticu naravno... ludjak

he he koji manijak. Tako to i treba napraviti, šta misliš da je dobio jedan. Btw. Renato, zanimljiv i nadasve dubokouman tekst

[temperamentna]

...sastav ti je ok..gramatički nula bodova ..al u tome je čar..vašeg seljačkog dijalekta.. pheh..

[Loodilo]

u IV-tom razredu gimnazije smo radili "Na Drini cuprija" - e sad u razredu je bila jedna Ines vrlo mocnog i izazovnog izgleda ali nazalost tuta-mozga. Posto je bila takva po prirodi, od malih nogu naravno...profa odlucio da joj da jos jednu sansu da ispravi 2 uzastopna keca prije nego sto je obori. Ustala ona sva onako u svom fazonu...3kg sminke, nokti od 7cm itd. i sl. kaze njoj profa:

Profa: "Ako odgovoris na ovo pitanje tacno poklonicu ti jednu zgoljavu dvojku za prolaz"

Ines: "Vazi, pokusacu"

Profa: "Gdje se desava radnje knjige Na Drini cuprija?!"

Ines: "Am, hm, am, hm..."

Profa: "Ajde, skoncentrisi se i pokusaj se prisjetiti"

Ines: "Am, hm..."

U tom momentu moj najbolji drug koji je sjedio ispred mene se okrene prema meni i onako sanerski tiho kaze "Ma ovo je za nju spansko selo"

Sva ozerena i sretna, Ines progovori ko iz topa:

Ines: "Sjetila sam se, radnja knjige Na Drini cuprija se odvija u jednom malom spanskom selu!!!"

[Loodilo]

Evo jos jedna skolska saljiva prica...

U gimnaziji smo imali profu fizike koji je bio 160cm visok max. i jedno 45kg zive vage max. Zajedno sa mnom u razred je isao jedan Slaven koji je bio nesto malo nizi i nesto malo tezi nego gore pomenuti profa. Jednog dana se cijeli razred navalio jadnom Slavenu na kosti po pitanju tezine i visine...zajebavali ga cijeli dan do te mjere da smo ga natjerali na plach.

Tako se desilo da smo bas taj dan dva zadnja chasa imali fiziku. Ulazi profa u razred i vidi Slavena oblivenog u suzama, pridje mu pita ga sta je bilo a ovaj mu sve potanko isprica. Profa sjedne pored njega, potapse ga po ramenu i mirnim, ljupkim i pomalo veselim glasom kaze:

"Nista se ti moj Slavene ne sekiraj, i ja sam bio mal i nizak tako kao ti sve dok nisam otisao u vojsku, posle toga sam se nenormalno razrastao!!!"